Odlaganje poslova podstiče kreativnost

Odgađanje neizbežnih zadataka ne smatra se pozitivnom osobinom, ali američki naučnici nedavno su ustanovili da otezanje može imati i pozitivan učinak na krajnji ishod, jer neke ljude čini kreativnijima.

Istraživanja su pokazala da 20 posto ili petina odraslih ljudi redovno okleva, a kod mladih taj procenat raste do 80 posto. Profesor na Wharton Business School u Filadelfiji, Adam Grant kaže da ga je na pomisao o odgađanju kao pozitivnom faktoru podstaknula izjava jedne od najkreativnijih studentkinja koja mu je rekla da su joj najoriginalnije zamisli pale na um nakon perioda oklevanja i odugovlačenja.

Profesorka Univerziteta Wisconsin Jihae Shin istražila je tu hipotezu prateći rad zaposlenih u dve kompanije. Analizirala je koliko često radnici odugovlače u obavljanju poslova, a potom su njihovi nadređeni ocenili u kolikoj su meri pojedinci bili kreativni. Shin-ova je zaključila da su se radnici koji su odgađali poslove pokazali najkreativnijima. Profesor Grant u svojoj knjizi ‘Kako su nekonformisti izmenili svet’ piše da je prva zamisao koja nam padne na um najčešće i najkonvencionalnija, a odgađanje pojedincu omogućuje da mu misli odlutaju, što neke vodi do inovativnog načina razmišljanja.

Podseća da su neki od najvećih trenutaka u ljudskoj istoriji rezultat odgađanja. Među njima su čuveni govor Martina Luthera Kinga ‘Sanjam..’ i Da Vincijeva ‘Mona Lisa’. Najveći govori u istoriji najčešće su prerađivani u poslednji trenutak, zbog čega je za govornicom bilo puno fleksibilnosti i improvizovanja, za razliku od govora napisanih mesecima ranije, rekao je Grant. Podsećam i da je Leonardo Da Vinci proveo punih 16 godina radeći na svom remek-delu Mona Lisi. Osećao se loše jer je stalno otezao sa završetkom, a o tome je pisao i u svom dnevniku.

Kada je počeo da slika Mona Lisu neke slikarske tehnike nisu mu bile poznate, a s godinama i novim saznanjima stvorio je remek-delo, kaže Grant. Pa ipak predugo odugovlačenje izvršenja neizbežnih zadataka može kreativnost i ugroziti, upozorava prof. Grant, dodajući da zbog odgađanja stvari za zadnji trenutak pojedinci toliko požure s poslom da primene najjednostavniju zamisao, umesto neke originalne zamisli za koju im treba više vremena.

U članku objavljenom u New York Times-u prof. Grant je poručio: “Ako ste skloni odgađanju, idući put kad se počnete osećati krivim ili postiđenim zato što oklevate započeti neki posao ili zadaću, setite se da prava količina odugovlačenja može rezultovati kreativnošću. Ali ako spadate u grupu ljudi koje odugovlačenje čini nervoznima, ne čekajte na trenutak kreativnosti na ovaj način”.

Izvor: www.klix.ba

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: