Načini spavanja koji vam ostavljaju više vremena za učenje

Vreme je kolokvijuma, ispita, i sličnih studentima ne preterano dragih aktivnosti. U principu, svako od nas bar jednom na dan pomisli kako bi bilo da dan traje 48 sati jer nam ovih 24 nije dovoljno da obavimo sve poslove. Ali ko još može da se cenka, dobro je da imamo i ovo.

Budući da vreme ne možemo zaustaviti, obaveze ne možemo izbegavati, potrebno je smisliti neki drugi pristup. Iako svi volimo da spavamo malo duže, kada je situacija takva ponekad moramo spavati kraće od onog što smo navikli kako bismo nadoknadili vreme. Poznato?

Prosečnoj osobi potrebno je 6 do 8 sati sna dnevno da bi “napunila baterije”. Ovaj način spavanja naziva se “monofazni” i vremenski zauzima, grubo procenjeno, trećinu dana. Međutim, postoje različite “metode” i “tehnike” spavanja koje se zasnivaju na nešto drugačijem rasporedu spavanja. Ukoliko nikada niste imali prilike da se susretnete sa ovim metodama, saznajte sada više o tome možda otkrijete nešto što će vama više odgovarati.

Ukoliko tragate za dodatnim vremenom za učenje upoznajte bifazno i polifazno spavanje koji se sastoje, kao što i same reči kažu, od dva ili više termina spavanja dnevno. Evo nekoliko najpoznatijih modela.

hammock-960320_960_720

Siesta

Popularni naziv za bifazno spavanje. Sastoji se od šest sati sna noću i dnevnog dremanja od 20 minuta. Ovakav ritam spavanja i budnosti uštedeće vam sat i po vremena.

Everyman

Ova se metoda sastoji od četiri i po sata sna i dva dremanja od 20 minuta. Ovako ćete dobiti oko sat i 45 minuta više.

Dymaxion

Ova se metoda sastoji samo od kratkog sna i to četiri puta dnevno po pola sata, svakih šest sati. Ovako ćete produžiti dan za šest sati.

Uberman

Kao i Dymaxion, radi se o kratkim intervalima spavanja, ali šest puta dnevno, svaka četiri sata, po 20 minuta.

Ne preskačite drijemanja

Vrlo je važno držati se rasporeda i ne preskakati drijemanja jer ćete, u tom slučaju, osetiti pad energije. Inače, telo se najlakše prilagođava na siestu, a najteže na uberman metodu kao najekstremnijeg oblika polifaznog spavanja. Prilagođavanje bilo kojem drugom ritmu od onog na koji ste navikli traje oko dve nedelje, a za to vreme možete osetiti nedostatak koordinacije i energije, pospanost, glavobolju, mučninu, kao i gubitak apetita, zavisno od osobe do osobe. Pre nego što se upustite u ovakvu avanturu budite sigurni da ste spremni za ovako nešto i da to zaista želite.

Prednosti i nedostaci

Osim evidentne uštede vremena i potencijalnog povećanja produktivnosti, polifazno spavanje ima i drugih prednosti, kao što je znatno povećanje kreativnosti tokom dana zbog čestog ulaska mozga u REM (rapid eye movement) fazu.

Jedan od većih nedostataka je činjenica da svet nije prilagođen polifaznim spavačima. Takođe, neka istraživanja su pokazala da su prekidi sna jednako štetni kao spavanje ne više od četiri sata u celini.

Sve u svemu, postoje i zagovornici i protivnici polifaznog spavanja.

Poznati polifazni spavači

Spomenimo na kraju neke od poznatih polifaznih spavača.

Napoleon je obično spavao od ponoći do 2 sata ujutro kada bi se probudio i nastavio da radi do 5 ujutro, kada bi se vratio u krevet i spavao do 7 ujutro. Na ratištu, za Napoleona je navodno bilo uobičajeno da se nakon više sati duge bitke vrati u šator i odspava pola sata, te nakon toga potpuno odmoran nastavi da vodi bitku.

I Nikola Tesla je imao je svoj način spavanja. Četiri do pet sati sna na dan bili su mu dovoljni da bi uspešno radio i funkcionisao, verojatno zahvaljujući vežbama disanja i opšte vrlo zdravom i asketskom stilu života koji je praktikovao od rane mladosti. Tesla je znao da radi po nekoliko dana bez spavanja, nakon čega bi zaspao i proveo celi dan spavajući.

Izvor: Srednja.hr

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: