Zakon o visokom obrazovanju, sledi polemika o finansiranju

Akademska zajednica je zatražila još pre dve godine izradu novog zakona o visokom obrazovanju. Kažu, pre svega treba rešiti pitanje finansiranja fakulteta i način izbora nastavnika. Predlaže se i da doktorske studije umesto tri traju pet godina, jer je praksa pokazala da je doktorandima potrebno više vremena da ih završe nego što to predviđa sadašnji zakon.

Novi Zakon o visokom obrazovanju nastaje iz potrebe i zahteva akademske zajednice da se nedostaci postojećeg zakona isprave, a visoko obrazovanje bude bolje. Između ostalog, predloženo je da se uvede linearno finansiranje školarina, odnosno, sufinansiranje.

“I dalje ne postoji saglasnost oko toga kako bi trebalo da izgleda finansiranje. Većina članova radnih grupa jeste za veću ulogu univerziteta, odnosno za veću integraciju univerziteta dok su sami članovi radne grupe za finansiranje i dalje za to da nosioci finansiranja budu sami fakulteti. Mislim da nam sledi jedna polemika na ovu temu”, kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić.

Predsednik Konferencije univerziteta Srbije profesor Vladimir Bumbaširević kaže da će bez adekvatne finansijske podrške povećanje kvaliteta visokog obrazovanja biti teško izvodljivo.

Predloženo je i formiranje nezavisne agencije koja bi ubuduće akreditovala visokoškolske ustanove.

“Jedan od predloga je da se vreme akreditacije sa pet produži na sedam godina uz pojačanu spoljašnju kontrolu kvaliteta. Predlog je da imamo bar jednog inostranog recenzenta da bi se povećala objektivnost u procesu akreditacije”, ističe prof. Nenad Zrnić iz Radne grupe za akreditaciju.

Važeći Zakon se primenjuje 11 godina. Pratile su ga izmene i dopune pred početak gotovo svake akademske godine, a odnosile su se uglavnom na upis nove školske godine.

Izvor: RTS

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: