Svaki student dobija – broj

Koje promene donosi novi zakon o visokom obrazovanju. Predavaće i ljudi iz privrede, uvode se asistenti sa doktoratom.

Predavanja na fakultetima od sledeće školske godine moći će da drže i predavači iz privrede, a biće uvedena i kategorija asistenata sa doktoratom. To znači da neko ko završi doktorske studije može da ostane kao saradnik u nastavi, dok čeka “red” za mesto docenta.

Ove novine donosi Nacrt zakona o visokom obrazovanju, koji je završen u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i koji u februaru ide na javnu raspravu. Novi zakon omogućiće rangiranje studenata za upis na teret budžeta sa 48 ESPB.

Iako je najavljivano da će biti izmena u načinu finansiranja, način plaćanja i za državu i za studente ostaje isti, saznaju “Novosti”. Neće biti uvedeno sufinansiranje, prema kome bi, zavisno od uspeha, neko plaćao deset, a neko devedeset odsto pune školarine.

– Način finansiranja menjaće se iz temelja, ali ne ovim, već jednim sasvim novim zakonom – kaže za “Novosti” prof. dr Vesna Mandić. – Svaki univerzitet potpisivaće ugovor sa vladom, a biće određeni i kriterijumi za finansiranje. Realno je da taj model uspostavimo za dve godine, kada budemo imali jedinstveni informacioni sistem prosvete, sa podacima o broju studenata, uspešnosti studiranja, zapošljivosti i ostalim podacima za vrednovanje ustanova i studijskih programa.

DUŽI ROK ZA ZAPOSLENE
 
SVI koji rade dobiće duži rok za studiranje. Dok za ostale studente važi da četvorogodišnji fakultet, na primer, treba da završe za osam godina, zaposleni, kao i studenti sa hendikepom, moći će da studiraju 12 godina. Biće uvedene i studije u kratkim ciklusima, koje će trajati jedan ili dva semestra i nositi 30, odnosno 60 bodova. To će biti pre svega stručna usavršavanja za one koji žele da specijalizuju neku oblast.

Naša sagovornica kaže da će upravo jedinstveni informacioni sistem prosvete pomoći da se bolje kreira upisna politika, da se dobiju jasni podaci o tome koliko je kvalitetan određeni studijski program, koliko je neka struka tražena na tržištu rada, ali će se videti i kakva je efikasnost studiranja na svakom fakultetu i visokoj školi.

– Biće uveden jedinstveni obrazovni broj u visoko obrazovanje – otkriva prof. Mandić. – Tako ćemo moći da pratimo generacije, koliko je upisalo studije, koliko odustalo, kolika je dužina studiranja. Plan je da u sistem uvežemo i podatke PIO fonda, kako bi se videlo koliko brzo se mladi posle studija zapošljavaju, ko lako pronalazi posao, a ko na njega čeka. Na osnovu svih ovih podataka moći ćemo i da rangiramo visokoškolske ustanove.

Novim zakonom, najavljuje naša sagovornica, biće objedinjene prosvetna, naučna i inovaciona delatnost. Tako će fakulteti imati zakonsku mogućnost da osnivaju preduzeća i pružaju usluge, a na tim projektima moći će da angažuju i studente. Za fakultete je značajno i to što će donacije biti izuzete iz kategorije sopstvenih prihoda.

– Te donacije zapravo su sredstva najčešće evropskih fondova, koje naše ustanove dobijaju za projekte u oblasti obrazovanja i nauke. Zato nije moguće da od tog novca plaćaju komunalne troškove, jer su to sredstva namenski data za realizaciju aktivnosti projekata – objašnjava naša sagovornica.

Izvor: www.novosti.rs

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: