Izmene Zakona neminovne

Profesori, studenti i resorno ministarstvo saglasni su da Zakon o visokom obrazovanju treba menjati. Zakon, usvojen pre deset godina, imao je šest izmena i dopuna, a svake jeseni pratili su ga studentski protesti. U izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju biće uključeno više od stotinu članova akademske zajednice, najavljuju članovi Radne grupe posle prvog sastanka.

Srbija je 2004. godine, kada je aktuelni zakon pripreman, tek ulazila u bolonjski proces. Sada, kada otvara pregovore s Evropskom unijom o poglavlju 26, koje se tiče visokog obrazovanja, novi zakon mora da odgovori i na zahteve koji se postavljaju pred srpsko obrazovanje.

“Nužno je preispitati neka rešanja u vezi sa načinom na koji se finansiraju studije, načinom na koji se ostvaruje akreditacija i integracija naučnoistraživačkog i nastavnog rada. Čitav niz novih pitanja ovaj zakon na pravi način treba da reguliše”, napominje predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, profesor Dejan Popović.

Neke uredbe aktuelnog zakona su zastarele, a neke nikada nisu primenjene, poput one da univerziteti i država svake godine potpisuju ugovor o finansiranju.

“Ovde treba da radimo za interes visokog obrazovanja u celini, a ne za pojedinačan interes. Po meni su dva aspekta osnovna: način finansiranja univerziteta i to kako proizvodimo nastavnike. Nastavnici su suština. Kvalitet nastavnika određivaće kvalitet svih ostalih aspekata”, ukazuje profesor Vladica Cvetković, predsednik Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja.

Jedno od otvorenih pitanja je i integracija univerziteta.

“Više govorimo o funkcionalnoj integraciji nego o pravoj integraciji. Neki univerziteti kao što je Univerzitet u Beogradu svakako svojom veličinom ne može da bude u potpunosti integrisan, ali integrisanost brojnih aktivnosti na univerzitetu već postoji”, smatra predsednik Konferencije univerziteta Srbije profesor Vladimir Bumbaširević.

Pored članova Studentske konferencije univerziteta Srbije, u rad na izradi novog zakona biće uključeni i najbolji studenti, kao i naši naučnici koji rade na vodećim svetskim univerzitetima.

“Prilikom razmišljanja o nekim zakonskim rešenjima uzećemo iskustva iz bar desetak evropskih zemalja. Možda je najbolje učiti na osnovu tuđih iskustava i iskoristiti ih – da ne pravimo greške koje neki priznaju da su napravili. Mi trenutno kaskamo za jednim delom Evrope, pa zašto da ne iskoristimo njihova iskustva”, kaže državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, profesorka Zorana Lužanin.

Podsetimo, i profesori i studenti su još pre dve godine tražili hitnu izmenu Zakona o visokom obrazovanju. Nacrt novog akta treba da bude završen do kraja godine.

Izvor: RTS

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: