Sa kojom diplomom najbrže do posla

Skoro 190.000 ljudi do 30 godina čeka posao, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni koji su izabrali neko od zanimanja u IT sektoru najbrže će se snaći, dok zanimanja poput daktilografa ili auto-limara teško nalaze posao. U toku je izrada Nacionalnog registra kvalifikacija, a da li će on pomoći da se reši problem suficitarnih i deficitarnih profesija?

Anesteziolozi u Srbiji, čini se, nemaju slobodan dan. Umesto obaveznih 40 sati dežurstva mesečno, neretko dežuraju još toliko. Nema ih dovoljno poslednjih 15 godina, boje se da će ih u narednoj deceniji biti još manje.

“Često se dešava da anesteziolog koji je dežuran pozove i pripravnog anesteziologa i preko toga je potreban još jedan, tada se poziva kolega od kuće koji tada nije na rasporedu”, ističe predsednik Sindikata lekara i farmaceuta dr Rade Panić.

Specijalizacija bi mogla da bude prečica do posla. Međutim, za nezaposlene mlade lekare, samo ako mogu da je plate. Ko ne može, mora da sačeka prvi posao. Više od 1.600 lekara čeka posao skoro dve godine, njih 40 više od sedam.

“Lekari specijalisti su izuzetno traženi, teško se obezbeđuju, određenih specijalizacija i nema na evidenciji ili su u malom broju, uglavnom u Beogradu. NSZ pruža mogućnost regionalne saradnje, postupak oglašavanja na Internet sajtu u publikaciji poslovi izuzetno dugo traje dok se ne popuni određeno radno mesto”, ističe Desanka Mihalović Kovač iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najkraće na posao čekaju inženjeri elektrotehnike, građevine, mašinstva, nastavnici matematike, farmaceuti. Da nam naročito u IT sektoru nedostaju stručnjaci, primetili su i studenti koji traže više mesta na fakultetima sa čijom se diplomom ne mora na Biro.

“Znam da su studenti slali dopise Ministarstvu u vezi za proširenjem budžetskih kvota za deficitarna zanimanja, međutim na kraju se ništa sa tim konkretno nije učinilo”, ističe predsednik Saveza studenata Beograda Borijan Soković.

Soković dodaje da je problem nastao jer suštinski ne postoji nacionalni okvir kvalifikacija koji reguliše koja zanimanja treba školovati i koji dovodi zanimanje u moderni svetom poslovanja, već se koristi nacionalni okvir kvalifikacija koji nije menjan 20 i više godina.

Iako se mnogo očekuje od Nacionalnog okvira, to nije čarobni štapić, kažu u Ministarstvu prosvete. On će odrediti koje kvalifikacije se kako stiču – od formalnog do neformalnog obrazovanja. Ako je neko po struci biolog, ali radi kao novinar, moći će da dokaže da je kvalifikovan za taj posao. Tržište i privreda određivaće ko će na posao i koliko čekati.

“Registar će vam pomoći da vidite sa kojom tačno stečenom kvalifikacijom možete da radite određeni posao. Mi imamo problem velikog broja deficitarnih zanimanja, a
za koja nemamo dovoljno zainteresovanih ni kod dece, ni kod studenata da bi radili određene poslove”, ističe posebni savetnik ministra prosvete Mirjana Bojić.

Srbija je među poslednjih deset zemalja u Evropi koja će dobiti Nacionalni okvir kvallifikacija. Na njega će čekati bar još godinu dana. Radna grupa piše nacrt Zakona, a tek kada bude usvojen, ovaj sistem će funkcionisati i u praksi.

Izvor: RTS

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: