Jesu li bolji pismeni ispiti koji se rade na fakultetu ili seminarski radovi koji se pišu kod kuće?

Pisanje seminarskog rada je nešto što vas nikako ne može zaobići bilo koji fakultet da studirate. Kao deo predispitnih obaveza ili kao deo samog ispita, seminarski rad od vas zahteva ulaganje dodatnog truda i rada. Kao takav oblik provere znanja, seminarski radovi nekim studentima predstavljaju pravo olakšanje i osveženje od usmenih ispita, dok drugima predstavljaju pravu muku. Postavlja se pitanje, šta je bolje kao metod provere znanja, izrada seminarskog rada ili pismeni ispit.

Kao i većina stvari u životu, pa tako i ovo opredeljenje (šta nama više leži) zavisi od ličnog stava i navika. Dok će jedni osporavati vrednost izrade seminarskog rada kao nečega što može biti produkt minimalno uloženog truda ili još gore tuđih ruku delo, drugi će se radovati ovakvom vidu provere znanja kao mogućnosti da na pravi način pokažu šta sve umeju i znaju. Usled sve češće zloupotrebe ovakvog vida evaluacije (naručivanje i plaćanje izrade seminarskih radova), mnogi će sa pravom sumnjati u seminarske radove kao metod procene znanja.

Ukoliko pitate studente, oni koji ne vole pisanje seminarskih radova reći će vam kako oni nisu prava refleksija znanja, nego prezentacija uske teme u okviru gradiva. Reći će vam kako je pisanje seminarskih radova dosadan i naporan posao, budući da oni preferiraju da na ispitu završe sve odjednom.

S druge strane, oni koji ne vole pismene ispite, okarakterisaće ih kao neobjektivne, kako ne ocenjuju stvarno znanje nego čistu reprodukciju činjenica. Prema njihovom mišljenju na pismenom ispitu do izražaja dolazi vrlo često samo snalažljivost, a ne stvarno znanje, kao i da je faktor stresa u tim situacijama prevelik kako bi ocena bila realna.

writing-933262_960_720

Svako ima svoje mišljenje, ali postoji li konačan odgovor na pitanje šta je bolje? Seminarski rad ili pismeni ispit?

Što kaže nauka?

Naravno ne postoje neka ozbiljna istraživanja na ovu temu još uvek, ali sprovedeni su izvesni testovi kako bi se uporedili seminarski radovi i ispiti kroz prizmu usvajanja znanja.

Istraživanje sprovedeno na univerzitetu Virginije Tech pokazalo je tako da su studenti koji su radili pismene ispite na času pokazali više znanja i da su se duže pripremali za taj ispit. Kada učenici ne znaju šta će biti na testu, pripremaju se duže i temeljnije. Obrađuju više sadržaja, lekcijama pristupaju “šire” i provode više vremena učeći. S druge strane, kada pišu seminarski rad na zadatu temu, studenti se fokusiraju na to da nađu odgovore na zadato pitanje i ne troše previše vremena na druge teme iz gradiva.

Profesori smatraju i da pisanje ispita na licu mesta ima dodatnu vrednost u usvajanju gradiva.

– Ispiti koji se rade na času primoravaju studente da se suoče s stresnim situacijama, što je ključno u kasnijem životu i radu, rekao je profesor s Columbije David Eisenbach za Atlantic.

DSC_0439

Zavisi od predmeta

Ali, da li je sve baš tako?

Vrsta provere znanja uveliko zavisi i od vrste gradiva. Niko ne misli da bi se znanje matematike trebalo ocenjivati kroz rad od kuće. Ali u drugim oblastima, pisanje seminarskog rada može biti itekako korisno.

Na primer istorija, geografija, novinarstvo, pa čak i oblast informatike zahtijevaju od vas da se bavite određenim istraživanjem teme i širih oblasti, a znanje o tim oblastima se možda i ne može na najbolji način testirati u vidu jednostavnog testa. U današnje vreme kada se informacije nalaze na samo nekoliko klikova od vas, često je važnije znati kako doći do njih i pravilno ih interpretirati, nego ih samo reprodukovati.

– Postoji previše informacija, a nove dolaze svake sekunde. Niko to ne može ispratiti. Želim da moji studenti nauče kako da dođu do odgovora, koristeći sve moguće izvore znanja. U mojoj oblasti nije bitno ono što znaš, nego ono što umeš saznati, rekao je Chris Koch, profesor novinarstva na Univerzitetu Montgomery.

Samostalno istraživanje vrlo je korisna metoda učenja. Možda sužava fokus na jednu temu unutar gradiva, ali se obradi temeljno.

– Više volim seminarske radove i eseje. Imam više vremena da se posvetim temi i da istražujem, rekla je za the Atlantic studentkinja Univerziteta Barnard.

Zavisi i od nas samih

Iako su ove metode provere znanja vrlo različite, teško je razlučiti koja od njih izaziva više stresa. Možda se čini kako je istraživački rad kod kuće manje stresan od otkucavanja sata u učionici, ali to nije uvek tako. Svako ko je dočekao jutro uz pet šoljica kafe i nedovršeni seminarski rad koji bi trebao predati, zna o čemu se radi.

– Postoje osobe koje odgađaju rad ili su opsednute savršenstvom, čekaju poslednji trenutak i čine stvari znatno težim nego što bi trebale biti, ispričao je Roger Gould, psihijatar iz New Yorka i dodao – Ali postoje i oni koji se zalede kada vide pitanja na ispitu.

Puno toga zapravo zavisi od samih studenata. Ako seminarski rad pišete tako da kopirate tri stranice Wikipedije, sigurno je da nećete puno naučiti. S druge strane, nećete znati ništa više ni ako koristite puškice na ispitu.

Nekada ćete više naučiti kroz pisanje seminarskog rada, a nekada bubajući za ispit. Sve zapravo zavisi od vas samih.

Izvor: Srednja.hr/Studentski život

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: