Uz pasoš kompetencija lakše do zaposlenja

Tražiš posao? Nema ga? Nisi sam. Skoro polovina mladih nema posao, a četvrtina njih nije ni aktivna u traženju, niti se obrazuje, formalno ili neformalno, podaci su iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) rešila je da problem zapošljivosti smanji Pasošem kompetencija.

To je dokument u kom se procenjuju kompetencije, odnosno znanja, veštine i vrednosti koje osoba stiče neformalnim obrazovanjem u omladinskom radu. Ako ste išli na seminare, radionice, obuke ili učestvovali u projektima koji nisu izašli iz srednjih škola ili fakulteta, verovatno ste iz toga nešto naučili zbog čega ste bolji. Takvo znanje se u Pasošu kompetencija procenjuje i kasnije pokazuje poslodavcima.

Pasoš kompetencija će prikazivati lična, socijalna i radna znanja i veštine, a trenutno onlajn upitnik ispunjava 200 mladih iz cele Srbije. Potom u istu bazu ulazi mentor – omladinski radnik procenjivač, koji daje svoju procenu koliko je mlada osoba razvijena i ujedno joj daje povratnu informaciju da li je svesna koliko se dobro procenila. Naredni korak je da mladi sa tim dokumentom idu kod poslodavaca na razgovore za posao, pa će i poslodavci dati svoje mišljenje o tome koliko je taj alat koristan.

“Još pre pet godina sam počeo da pohađam seminare i edukacije i ono što mi je bilo zanimljivo jeste druženje i princip koji postoji u neformalnom obrazovanju, koji je otvoren, slobodan, gde učiš iz iskustava drugih ljudi i svog iskustva i gde praktično prolaziš kroz one stvari koje teorijski obrađuješ na samoj radionici. Za mene učešće u ovakvom projektu znači da mogu da uvidim na kom su nivou moje kompetencije i da kroz ovaj proces i popunjavanje baze i izrade tog pasoša mislim da ću bolje da upoznam sebe”, kaže učesnik projektaNemanja Obradović.

Takav dokument će najviše koristiti poslodavcima u malim i srednjim preduzećima, koji nemaju mogućnost da zaposle menadžera ljudskih resursa kada traže nove saradnike. Poslodavcima su važne kompetencije koje se odnose na dugoročno učenje i sposobnost kandidata da se prilagodi korporativnoj kulturi kompanije, kaže HR asistent iz autoindustrijeGordana Mihailović.

“Važno je da uvidimo koliko je kandidat fleksibilan, prilagodljiv i sposoban da reši određene problemske situacije. To se stiče sinergijom formalnog i neformalnog obrazovanja, jer će upravo neformalno obrazovanje dati fleksibilnost prilagođavanju korporativnoj kulturi kompanije pa onda i svemu ostalom. I kompetencije, a posebno veštine, ne mogu tako lako da budu procenjene na osnovu samo jedne metode tokom procesa regrutacije budućih zaposlenih. Sigurno da će takav dokument biti od velike važnosti, jer će poslodavcu dati uvid o backgroundu kandidata”, dodaje Mihailović.

napor radionica pasos kompetencija jpg

U upitniku mladi na pitanja odgovaraju iz svog iskustva – ako sam bio u takvoj situaciji, kako sam se ponašao/la, ako radim u timu, kako reagujem na konflikt, ako nisam siguran/na kako da izvršim zadatak, da li pitam svog mentora/pretpostavljenog, kako se snalazim u situacijama koje su multikulturalne, da li sam vešt u korišćenju IT kompetencija i tako dalje.

“Ceo ovaj proces je proces učenja. Cilj nije samo da mladi dobiju pasoš kompetencija koja je unapređena varijanta portfolija, odnosno CV-ja, nego da kroz taj proces kao mlada osoba naučim šta su kompetencije, da prepoznam gde sam vešt, gde sam stvarno postigao veliko iskustvo i na čemu još treba da radim”, kaže programska koordinatorka NAPOR-a Marijana Rodić.

Neformalno obrazovanje ne samo da vam može pomoći da pronađete posao, već iz toga možete i sami da osmislite sopstveni biznis.

“Mislim da moramo da merimo one mlade koji su tokom svog života bili društveno korisni i aktivni. Ne da ih merimo, nego vrednujemo više od onih koji to nikada nisu želeli, bili su lenji da se informišu, lenji da rade ili nešto treće. Mislim da je Pasoš kompetencija jako koristan alat i može da pomogne poslodavcima u velikoj meri zato što prosto dobijaju jedan profil osobe kroz sve njene aktivnosti koje je sprovodila”, kaže aktivistkinja Jelena Dukarić koja je putem neformalnog obrazovanja osmislila posao kojim se trenutno bavi, pa radi u nevladinoj organizaciji Vojvođanski građanski centar.

Rad na alatu kojim se mere kompetencije i čitavom mehanizmu koji treba da bude na nacionalnom nivou, u drugim državama trajao je pet do sedam godina. U Srbiji sada počinje treća godina izrade alata, a do sada je NAPOR uradio istraživanje o iskustvima u svetu, ispitivanje potreba mladih i prvu radnu verziju alata koja je na jesen poboljšana.

Autor: Jasna Žugić

Izvor: oradio.rs

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: