“Smart učionice” daleko od Novosadskog univerziteta

"Smart učionice 21." veka već su odavno trend na savremenim univerzitetima u svetu. Izuzev Fakulteta tehničkih nauka, nijedan drugi fakultet Novosadskog univerziteta ne može da se pohvali inovacijama i tehnološkim unapređenjem nastave među studentima. Na većini fakulteta se i dalje koriste zastareli kompjuteri, wifi je nedostupan, a neki uprkos postojanju web dostupnog studentskog online servisa, ispite prijavljuju preko papira.

Više od 90 odsto studenata na Filozofskom fakultetu smatra da je sasvim normalno da koriste mogućnosti mobilnih telefona i interneta na fakultetima, ali i pored moderne elektronske komunikacije biraju konsultacije uživo. Prema rečima šefa Odseka za medijske studije Dejana Pralice, inače autora ovog istraživanja, studenti shvataju digitalne tehnologije kao standard, iako imaju nešto skromniju ponudu.

“Kao što je standard nekada postao imati struju i vodu, tako je danas za populaciju od 20 do 25 godina sasvim normalno da koriste mobilne telefone i internet u svakom momentu”, objasnio je Pralica.

Interesantnan je i podatak da većina studenata literaturu za ispite i radne obaveze traži online, dok sa druge strane veliki broj studenata nikada nije imalo člansku kartu.

Izuzev Fakulteta tehničkih nauka na kojem se podrazumevaju pionirski projekti u digitalnom učenju kao što je E learning platforma, ostali fakulteti zaostaju u tim trendovima. Na većini nema besplatnih wifi mreža, učionice su uglavnom opremljene zastarelim modelima računara, dok su predavanja preko Skype-a mnogima i dalje pojam.

Na Filozofskom fakultetu se mogu pronaći takozvane pametne table, ali svega tri, od kojih jedna nije u funkciji. One prvenstveno služe za jezičke smerove, ali kako bi se uopšte koristile bilo je potrebno ići na obuku, što mnogi profesori nisu uradili, o čemu je O radio pisao ranije.

“Ne treba bežati od korišćenja digitalnih tehnologija, ja to podržavam i to će zaista u jednom momentu postati standard. Pametne table u ovom slučaju nisu potrebne medijskom smeru. Dovoljno je da postoji prostor za audio – vizuelne prezentacije i internet”, rekao je profesor Pralica.

Student treće godine žurnalistike Nikola Maticki kaže da postoji više prostora u korišćenju dostupnih savremenih sredstava na predavanjima. Smatra da je Skype kao alat potpuno zanemaren.

“Nama bi značilo da recimo preko live stream-a ili preko Skype-a možemo čuti nešto lično od novinara iz Guardiana recimo. Zamislite tu interakciju jedan na jedan sa osobom koja je zaista iskusila ono o čemu slušamo teoretski”, rekao je Maticki.

Studentkinja Tamara Ambo, prešla je sa državnog na privatni fakultet baš zbog mogućnosti da svoje učenje i obaveze obavlja elektronskim putem.

“Na našem fakultetu se trenutno testira program E week gde smo probno pokušali da tokom nedelju dana predavanja i vežbe držimo elektronskim putem. Pošto je ovo pionirski projekat, zahtevalo je dosta dobre organizacije i međusobne komunikacije ali je to nešto što će se koristiti i dalje”

U svetu su već uobičajene učionice snabdevene modernom tehnološkom opremom i sa osobinama “pametnih učionica”. U njima se mogu naći multimedijalni projektori, touch screen monitori, pametne table, laptop računari, tableti, kamere visoke rezolucije, lajv strim predavanja, blu-ray plejeri, 3D štampači, 3D naočare, koji su lako ugrađeni u svakodnevnu upotrebu i dizajn nameštaja.

U ovom momentu osim FTN-a i privatnih fakulteta, jedino je još zgrada Rektorata mesto u kojem postoje i čitaonice u potpunosti prilagođena savremenim standardima po pitanju tehnike potrebne za nastavu i učenje.

Dok čekamo da moderna čuda stignu u Srbiju,  kako to izgleda u jednoj australijskoj učionici u Sidneju može se pogledati na stranici O radija.

Izvor: O radio, Nataša Šaru/RTV

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: