Reportaža: Studentska razmena

Za dvadeset godina bićeš više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj! - Mark Tven

Studentske i omladinske razmene koje se realizuju posredstvom projekata podržanih od nacionalnih i evropskih agencija u duhu gore navedene izreke Mark Tvena predstavljaju jedinstvenu priliku mladih za putovanje, sticanje novih znanja i prijateljstva i upoznavanje novih kultura. Ovakav vid neformalnog obrazovanje predstavlja idealan spoj lepog i korisnog, lepu stranu obrazovanja, aktivnost koja doživljajima ispisuje prazne stranice studentskog života.

Kao učesnik studentske razmene “On the way to entrepreneurship” pružila mi se jedinstvena prilika da izađem iz rutine prosečnog studenta u našoj zemlji, da putujem i upoznajem mlade iz različitih delova sveta, priliku da se susretnem sa drugačijim sistemima i načinima obrazovanja, da steknem nove prijatelje i doživim nezaboravne trenutke. Organizator tima iz Srbije, Centar za razvojnu politiku i saradnju do sada je organizovao oko 50 ovakvih razmena, od Nemačke, preko Italije cilj sadašnjeg projekta postala je Turska. “Razlozi za razmenu su upoznavanje kulture naših zemalja, običaja, ideja, iskustava i znanja” kaže učesnica u našem timu Aleksandra Živković.

U pohod ne tako dalekoj Turskoj krenula su šest timova sačinjenih od mladih i ambicioznih junaka i njihovih vođa. Uprkos hladnom zimskom vremenu timovi su dosegli svoju krajnju destinaciju bez problema, Ankaru, prestonicu Turske. Ova metropola sa svojih pet miliona stanovnika pored svojih turističkih potencijala predstavlja centar kongresnog turizma, zbog toga Ankara i ne pokušava da se približi Istambulu po klasičnom turizmu već svoju ulogu prestonice gleda da obavlja na najbolji način.

Srbija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Italija, Portugal i domaćin Turska imali su pred sobom gust raspored aktivnosti na samom projektu i puno destinacija koje je bilo neophodno posetiti. Studentska razmena je za cilj imala kulturno učenje, uspostavljanje prijateljstva, druženje, evaluaciju socijalnih problema i njihovog rešenja i aktivno omladinsko preduzetništvo. Važne stavke ovog projekta su bile razvijanje jezičkih veština, međusobno istraživanje kulturnih razlika, radionice i simulacije preduzetničkih aktivnosti, kulturne aktivnosti, projektovanje i upravljanje projektima i logičke igre. Projekat je imao za cilj da podrži lični razvoj mladih ljudi.

Program je počeo međusobnim upoznavanjem učesnika i druženjem u opuštenoj atmosferi. Sam početak je slutio na izvanredan projekat.

Projekat se nastavio aktivnostima a svakog dana je bila aktuelna po jedna tema, od preduzetništva, uslova otvaranja biznisa u našim zemljama pa do Evropske unije i evropskog društva. Podeljeni u grupe i međusobno pomešani učesnici su svoje ideje i stavove ispisivali na papiru, napisano su kasnije prezentovali ostalim grupama. Na osnovu ovakvih diskusija neosporivo smo utvrdili činjenicu da uprkos razlikama u našim narodima, politike koje dotiču ekonomiju su skoro iste. Od fiskalne do monetarne politike i deviznog kursa, sve je bilo tako identično da se čoveku pričini da jedni od drugih prepisuju. Visoki porezi u Turskoj, loši uslovi poslovanja preduzeća u Italiji i Portugalci koji su malo pobegli od teme hvalospevom o Portugalu. Srbija i Gruzija su se nekako odvojile kao slične, sa teritorijalnim problemima, ne tako razvijene ali se „ne daju“. O Azerbejdžanu i Belorusiji kao demokratijama i da ne pričam.

Sledeća stavka naših rasprava predstavljala je evropsko društvo, šta ono predstavlja, kome je Evropska unija donela dobro a kome loše, ko je za a ko protiv. Na trenutak se učinilo kao da među nama vlada euroskepticizam, da je Italija nezadovoljna Evropskom unijom zbog ekonomije, da Portugal želi više prava a da Srbija „nema ideju“ kad će sve to već jednom da traži kao članica Unije.

Interesantnu stavku kod ovakvih programa predstavljaju diskusije između učesnika, razmene mišljenja i znanja koja po pravilu uvek izrode neke nove ideje i rešenja. Ponekad su te ideje toliko originalne da timovi koji su učestvovali u njihovoj kreaciji izmame osmehe ostalih.

Svi timovi su imali priliku da predstave svoje zemlje porekla. O tim hvalospevima se pričalo do kasno u noć a pojedinci su bili na ivici sukoba zbog rasprava recimo o veličini portugalskog i rimskog carstva.

Sastavni deo programa predstavljale su zabavne igre koje imaju za cilj da stvore idealnu atmosferu za rad i opuštanje učesnika. Iako neki još nisu saznali ko im je Tajni prijatelj, u ovoj igri smo zaista dobili svoje prave prijatelje i poklone od njih.

Naši novi prijatelji podarili su nam jedno novo znanje, jezik ili bolje rečeno više jezika na kojim smo počeli da učimo stare fraze na novi način. Dok mi još u mojim ušima odzvanja melodičan italijanski, vodila se rasprava koji je jezik najpraktičniji, najlakši za učenje i najlepši.

“Moje omiljeno mesto, je tamo gde nikada nisam bio” odgovori jedan učesnik i ostade živ. Gore navedena izreka predstavlja uvod u naj interesantniji deo programa, organizovane obilaske. Ankara nije mogla biti toliko velika koliko smo mi bili spremni da je obilazimo. Ataturkov muzej, tvrđava, stari deo grada, Kočatepe džamija i sve ostale jeftine trgovine, hipermarketi i butici, a kao šlag na torti, na kraju je sledio organizovani obilazak Kapadokije. Svi su bili oduševljeni viđenim, puni utisaka, poneki su i nešto kupili dok su drugi u tome preterali. U povratku je sledio obilazak Istambula. Topkapi muzej, Ajasofija, Plava džamija, Kapali čaršija, Dolmabašće palata, mramorno more i sve ostalo što krasi ovaj prelepi grad.

Sa lepim uspomenama i predivnim sećanjem vratili smo se u našu zemlju spremni da stečena znanja i iskustva delimo sa drugima, a sama poenta putovanja jeste da kao članovi naše zajednice damo doprinos njenom daljem razvoju i napretku.

Autor reportaže i fotografija: Maslar Naser

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: