Ocene studenata kao merilo obrazovnih sistema

Uspeh studenata kroz ocene i ispite je ono što većina evropskih zemalja koristi, kako bi analizirala i vrednovala postignuća svojih fakulteta i nastavnog osoblja. Čak 20 zemalja Evropske Unije i zemalja njenog okuženja, poput Francuske, Velike Britanije, Danske, Holandije ili Belgije, primenjuju ovakav vid vrednovanja.

U Španiji, kao i u Nemačkoj, ovaj metod se primenjuje samo u pojedinim oblastima. Tu je i preostalih deset zemalja, među kojima su Finska, Grčka i Italija, koje ne koriste podatke o studentima i svoje obrazovne centre ne podvrgavaju nikakvim sistemima spoljne evaluacije.

Ovo su zaključci nedavno objavljenog izveštaja Evropske komisije pod nazivom „Strukturni indikatori za monitoring sistema obrazovanja i osposobljavanja u Evropi”. Ovaj izveštaj analizira mnogobrojne indikatore i podatke o obrazovanju iz 28 zemalja članica Evropske Unije, kojima su dodate i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Norveška, Srbija i Turska.

Debata o ocenjivanju predavača, kao i o sadržajima i aspektima koje bi trebalo uvrstiti u ovu evaluaciju, u slučaju da ona počne da se primenjuje, nalazi se u punom jeku ovih dana u Španiji, podstaknuta opštim izborima, održanim 20. decembra u ovoj zemlji. Vlada Narodne partije (PP – Partido Popular) iščekuje „Belu knjigu” o profesorima, koju priprema pedagog i filozof Hose Antonio Marina. Njegove izjave o tome da „dobri profesori ne mogu da zarađuju isto koliko i loši profesori”, oživele su debatu o obrazovanju i evaluaciji predavača, koja je u toku u Španiji.

Španska socijalistička radnička partija (PSOE) već je sastavila svoj predlog dokumenta, koji govori o ulozi profesora i u kome se predavačima predlaže evaluacija na dobrovoljnoj bazi, a čije teme tek treba da se utvrde. Takođe, opredeljuje se za šire aspekte nastavničke karijere, sa fokusom na sam proces obrazovanja.

„Širom Evrope evaluacija škola dobija na značaju u proceni kvaliteta obrazovanja”, ocenjuje izveštaj Evropske komisije. Ovaj izveštaj naglašava činjenicu da procena obrazovnih sistema može da pokrije različite školske aktivnosti, kao i organizacione aspekte obrazovnih centara.

Kako bi se procenio uspeh studenata, uzimaju se rezultati na nacionalnim, odnosno standardizovanim ispitima ili se prati napredak studenata. Madrid i Katalonija već sprovode ovakav način eksterne evaluacije. U manjoj meri, zemlje Evrope zasnivaju svoju analizu na anketama na tržištu rada ili merenju stepena zadovoljstva roditelja.

Komisija u svom izveštaju, takođe, daje i konkretne primere, poput onog u Danskoj, gde nadzornici analiziraju rezultate učenika, kako kroz nacionalne testove, tako i kroz završne ispite ili putem statističkih podataka o njihovoj prolaznosti prilikom prelaska sa osnovnog na srednjoškolsko obrazovanje. U Portugaliji, ovi ispiti imaju i druge aspekte. Tako se, osim ocena, uzimaju u obzir i socioekonomski status učenika, broj učenika u odeljenju, nivo obrazovanja roditelja ili stabilnosti zaposlenja predavača.

U Irskoj se razmatraju i navedene eksterne evaluacije, kao i napredovanje studenata. „Podaci koji se dobiju se ne objavljuju”, dodaje se u studiji Komisije kada je reč o irskom slučaju. Jedan od strahova predavača i sindikata u Španiji je taj da bi rezultati budućih eksternih evaluacija, kao što su nastavna reforma za srednje i više škole, mogli biti objavljeni, što je Madrid već učinio sa svojim podacima.

Koja su merila eksternog vrednovanja?

Eksterna evaluacija, na primer, podrazumeva: PISA testove (međunarodni ispiti koje zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sprovode svake treće godine), španski Selectividad (prijemni ispiti za upis na fakultet) ili buduće ratifikacije srednjih i viših škola (bachillerato) koje priprema Narodna partija, a čiji sadržaj i dalje nije poznat.

Obično ih sprovode ocenjivači koji direktno ne učestvuju u aktivnostima škola koje će evaluirati. Evropske države koje sprovode eksterne evaluacije bilo kog tipa vrednuju aspekte učenja ili organizaciju školske uprave. Za razliku od njih, Italija, Finska, Hrvatska i Bugarska ne primenjuju ovakve testove. U većini zemalja koje koriste ovaj model uzimaju se u obzir postignuća učenika kroz različite aspekte.

Prevela: Sanja Bojić
IZVOR: El País/iSerbia

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: