Vaš pogled na dobre i loše strane cimerskog života

Uzastopno škripanje vratima, upaljeno svetlo koje u kasnim satima vodi bitku sa zatvorenim očnim kapcima, opet ista slika sudopere prepune neopranog suđa, šaputanje u slušalicu telefona do kasno u noć i taj tako iritirajući smeh na, čini se, krajnje neduhovite dosetke... Ovo će biti početak duge ispovesti većine studenata koji su tokom studija zauzeli titulu cimera.

Pa ipak, posle svih negativnih i iritirajućih karakteristika osobe sa kojom dele ne samo sobu, nego i život tokom nekoliko godina, uvek će uslediti ono ali. U tom vezniku sadržane su sve one stvari koje su krupnije od otvorenog prozora u hladno zimsko jutro. Tu su sadržane sve uspomene – rame koje se namesti da prihvati svaku suzu nakon nepoloženog ispita, kofa vode prosuta za sreću istog, ali i činjenica da cimerski život nije samo deljenje sobe.

Nakon ostavljenog voljenog grada, omiljene sobe, toplog ručka i još toplije porodične atmosfere iza sebe, u sobi jedva 2 sa 2 i kupatilu duplo manjih proporcija čekaće vas stranac.

Na početku neće biti lako. Nakon upoznavanja i navikavanja na nečiji svakodnevni ritual koji će biti zasigurno drugačiji od svega sa čim ste se do tada susretali, slediće mnoštvo prećutanih reči, mnogo puta zagriženog jezika, ali i nužnosti za postizanjem kompromisa.

amity-1107005_960_720Koliko vama pripada, toliko pripada i drugoj strani. Stoga, nužnost kompromisa je ono što će postati sastavni deo vašeg studentskog života. Mnoštvo odricanja, spavanja i kad vam se ne spava, buđenja i kad vam se ne ustaje. Pa ipak, još uvek tople krofne koje cimer/ka upravo vadi iz torbe koja je stigla sa stanice učiniće da zaboravite sve nesuglasice do tada.

Prema rečima nekoliko studenata koji su sa nama podelili iskustvo cimerskog života, za dobro funkcionisanje svakog međuljudskog odnosa tolerancija i razumevanje su ključni.

„Iako sam u domu, imam olakšavajuću okolnost da delim sobu samo s jednom devojkom. Ipak, ono što je ključno za dobro cimersko funkcionisanje jeste fleksibilnost i razumevanje. S obzirom da delimo relativno mali prostor, kompromisi su neizbežni. Mada, sve je mnogo lakše kada za cimerku imate razumnu i ozbiljnu osobu. Nama nije problem kad nam dolaze neki gosti, dogovaramo se za učenje, slušanje muzike, sređivanje i čišćenje. Dobra stvar je što je ona osoba koja obaveze završi 8-16h, a ja 12-24h, pa imamo i često sobu za sebe.“
L.D., studentkinja 2. godine studija, FPN, Novinarstvo

„Kao 14-ogodišnjakinja sam počela da živim u domu. Tada bas i nisam bila sasvim sigurna šta znači deliti sobu sa još tri osobe. Plašila sam se svega toga, ali uz prave ljude i međusobnu toleranciju i razumevanje ceo proces prilagođavanja je prošao mnogo lakše, lepše i bolje. Kod cimerskog života najvažnija je sloga i poštovanje svačijeg vremena i prostora, kao i svačije ličnosti i društvenog života.“
T.M., studentkinja 2. godine studija, Saobraćajni fakultet

„U dom sam došla prvi put ove godine. Imala sam sreće da za cimerke dobijem dve devojke koje su pažljive, tolerantne i uredne što je najvažnijije jer ako nisu teško je drugačije održati red na tako malom prostoru. One, kao i ja imaju često loše trenutke, u takvim situacijama je mnogo tolerancije i razumevanja ono što vas spašava nesuglasica ili eventualnih svađa. Sa njima za sada delim najsrećnije, ali i najtužnije trenutke.Verujem i nastojaću da opravdam onu devizu da se u studentskom domu stvaraju prijateljstva za čitav život.“
J.M. studentkinja 2. godine studija, FPN, Novinarstvo

Zajedno sam sa prethodnim cimerom prošao kroz osetljiv brucoški period navikavanja na novi grad, uslove života u domu. Mislim da je veoma važno da delite sobu sa nekim ko slično razmišlja kao i vi. Ja sam u tom smislu bio privilegovan. Iako više ne živimo u istom domu, redovno se viđamo i uz našu omiljenu kafu porazgovaramo o svemu što nam se desilo u međuvremenu.”
D.Đ. student 2. godine studija, FPN, Novinarstvo

 

west-826947_960_720

Međutim, kao i sve drugo, i cimerski život ima dve strane. Pored onih studenatana koji imaginarnu kutiju prepunu uspomena ponesu kao trijumf, ima i onih koji okuse „kiseli“ život, te im studiranje bude dodatno otežano. U tom slučaju, postoje razni načini da se sukobi izbegnu ili bar smanje, poput dijaloga i tolerancije kao najkonstruktivnijeg rešenja. Ipak, nekada ni to nije dovoljno. Jednostavno, suviše različite navike i nedostatak obzirnosti prema drugima, nadjačaju svaki pokušaj složnog funkcionisanja.
“Imala sam cimerku koja je bila jako neuredna. Uvek je jela prstima, ruke je retko prala. Najgore od svega je bilo što nije imala osećaj za druge, znala je da suši kosu baš onda kada ja zaspim. Uvek se trudila da što jače zalupi vrata, a najviše onda kada ja učim ili spavam. Ako me pitate za rešenje, pokušavala sam da razgovaram sa njom, da je prijavljujem kod upravnika, ali tu razgovor ne pomaže. Najsrećnija sam bila onog dana kada je otisla.”
T.D., studentkinja 4.godine na FPN-u

,, Nekoliko meseci bila sam u sobi sa devojkom koju ranije nisam poznavala. Nije često odlazila kući, a nije ni htela da pere stvari u mašinama u domu, pa je tako svaki put kada izlazi ili ide na fakultet parfemisala jednu istu stvar po ko zna koji put. Skoro uvek je spavala sa šminkom i imala je običaj da hranu koju počne da jede ostavi negde u sobi i da tako stoji dok ja to ne sklonim.”
T.P., studentkinja 4. godine studija, Fakultet primenjenih umetnosti

“Cimerka traži da je zovem Beba, a ima 26 godina. Hoće da bude tattoo majstor, ali plače svaki dan kad joj ne uspeju crteži. Plače osim toga bar 6 puta dnevno i kaže da mrzi svoj život. Imamo dva psa, ali ona odbija da ih šeta i hrani. Priča mi da me voli, a sabotira pokušaje da nađem posao ili dečka. Kaže da ne znam da kuvam, ali mi pojede svu hranu i pokupi pare koje mi nikad ne vrati. Onda mi se obesi oko vrata i kaže da bi se ubila da nema mene.”
M.S., studentkinja Više poslovne škole

“Prva cimerka mi je bila najbolja drugarica od petog osnovne. Počele smo da živimo zajedno. Živele smo u 30 kvadrata i došao je trenutak kad je njena mlađa sestra trebala da dođe u Bg da živi. Ja sam tu odjednom postala višak, pa je na sve načine mene htela da istera. Naravno, da mi je normalno rekla ne bi bio problem. Tako je njena mama počela da traži načine da me izbaci, da bi mi na kraju rekla da izađem iz stana jer sam bezobrazna. Obrazloženje za moj bezobrazluk je korišćenje njihovog usisivača. I tako sam otišla posle 20 dana, zbog sebe prvenstveno, da bih izbegla dalje sukobe.”
A.R., studentkinja 2. godine, FPN, Novinarstvo

Dakle, nije uvek lako i jednostavno. Mnogo se stvari treba uklopiti u kalup da bi sve savršeno funkicionisalo. Vrlo često je neophodno žrtvovati mnogo toga da bi život sa nekim bio funkcionalan. Ipak, na kraju završenih studija, nakon što se utisci studentskog života polako sumiraju, ružne stvari se vrlo brzo zaborave. Mnoštvo uspomena i prijateljstva stečena  za ceo život, ono su što ostaje kao najveći trijumf cimerskog života.

Autor: Miljana Vuković

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: